Ti, on, ona, mi, vi, oni...ja... 7 milijardi ljudi, a koliko uloga? Koliko vaših, njihovih i mojih maski? Ja ih imam nekoliko, priznajem. Niko nije savršen na ovoj planeti. Zavisno od situacije u kojoj se nađe, čovek igra neku svoju ulogu, pokazuje samo svoju masku, a retko kome pokazuje pravog sebe. Šta i ko se krije iza te maske? Kriju se majke, očevi, deca, radnici, seljaci, dobri i loši ljudi, pametni, vredni, lakoverni, pekari, lekari, prosjaci, bogataši... Šta su njihove maske? Maske su zid kojim se brane od zlih pogleda, poganih jezika, ljubomornih duša, loših osoba.
Koje su moje maske? Maska zvana "sreća", maska zvana "tuga", maska zvana "želim da ti se dopadnem", maska zvana "ne želim da ti se dopadnem - idi".
Mnogo volim masku zvanu "sreća". Iza te maske krijem svoje tužno lice. Koliko sam samo puta u životu bila povređena, ali zahvaljujući njoj, čvrsto sam se držala na svojim nogama. Oni koji su gledali mene "srećnu", nisu ni slutili u kakvom sam lošem stanju. Možda sam ja samo dobra glumica, ali verujem da nisam jedina. Mnogi se kriju upravo iza te maske. A kada se predstava za široke narodne mase završi, onda se skine i maska, a osoba ostane sama da u tišini svojih misli pati.
Masku zvanu "tuga" retko upotrebljavam. Samo onda kada shvatim da neke osobe nisu dostojne da vide moju sreću ili da su opasne za istu. Neki ljudi prosto ne mogu da prihvate tuđu sreću. Onda je bolje pred takvima izigravati tužnu osobu i zaštiti sebe. Dok izigravate tužnu osobu, pravi prijatelji će prepoznati vašu sreću. Zbog toga su i pravi prijatelji, jer vas poznaju.
Masku zvanu "želim da ti se dopadnem" upotrebljavam samo onda kada sumnjam u svoje mogućnosti da nekoga mogu da zadivim. Nikako se iza te maske ne krije lice koje želi nekoga da prevari, već samo lice koje želi mnogo više da se potrudi da sebe prikaže u još boljem svetlu. Tu masku stavljam kada nemam dovoljno samopouzdanja, kako bih zadivila npr. osobu koja mi se mnogo dopada. Kada svoj zadatak ispunim, obično shvatim da mi ta maska nije ni bila potrebna, jer me ljudi vole onakvu kakva zaista jesam, a oni koji me ne vole takvu, ne zaslužuju da im dam sebe i svoju ruku prijateljstva.
Masku "ne želim da ti se dopadnem -idi" sve češće upotrebljavam. Lako prepoznam lošu osobu koju ne želim u svojoj blizini i onda tu osobu prosto udaljim od sebe na kulturan i civilizovan način. Uputim toj osobi lepe i pažljivo birane reči, tako da ona shvati da ne želim biti u njenom društvu.
Nisam sigurna koje još maske postoje. Verujem da ih ima još mnogo, ali sam kod sebe spoznala samo ova 4 tipa. Mislim da su ova 4 tipa široko rasprostranjena. Zajednička odlika svih njih je upravo sebičnost. Da, previše smo sebični ljudi jer samo želimo da zaštitimo sebe od drugih. Želimo biti teško pristupačni drugim ljudima. Želimo da se drugi bore za nas, za povrenje i našu ljubav prema njima. Ali nama je teško da im to pružimo jer se plašimo. Plašimo se samoće, mogućnosti da budemo odbačeni. A onda shvatimo da smo baš tada sami. Sami sa svojim maskama. Sami sa lažnim prijateljima. Zapitajte se koliko prijatelja imate za koje možete reći da vas dovoljno dobro poznaju... I, koliko ih je? Verovatno ste zanemeli kada ste sebi dali odgovor. Možete ih izbrojati na prstima jedne ruke ili čak ni to. Ja sam shvatila da mene zapravo niko dovoljno dobro ne poznaje. Deviza moga življenja je do sada bila: "Imam svoj mali svet i oko njega Kineski zid." Od ovog trenutka taj zid počinjem da rušim. Rušim ga jer ne želim da čitav život provedem krijući se iza svojih lažnih lica. Želim da me ljudi upoznaju takvu kakva jesam. Želim da me zavole sa svim mojim vrlinama i manama. Neka budu blizu mene i neprijatelji, a ako me povrede, podršku i utehu će mi pružiti prijatelji. Ja želim da drugima pružim ljubav, jer će se samo tako i ona vratiti meni. A svako od nas je sposoban da voli. Ljubavlju se pobeđuje sebičluk. Ljubav skida maske. Ljubav prema drugim ljudima jeste i treba da bude deo svakog čoveka.
Skidate li i vi svoje maske?